Napad Grobara na Firmu

 

Prethodnih sezona navijacka scena Srbije bila je verovatno najjaca po pitanju organizovanosti i brojke ljudi na tribinama, pa su tako postojali cesti medjusobni sukobi izmedju grupa. Jedan od sukoba je bio i onaj kada je grupa Grobara pokusala da otme zastave Firme posle jednog gostovanja. Sama akcija je isplanirana da se odigra na putu za jedno udaljeno gostovanje gde bi grupa od 30-35 Grobara zaustavila autobus Firme i uletela u njega sa zeljom da se dokopaju zastava zbunjenih novosadjana, medjutim posto je nekoliko kola policije islo u pratnju Firme odustali su od te ideje. Na stadionu u Cacku su pratili situaciju i cekali da vide ko ce nositi zastave, a kada su primetili grupu od 15-ak momaka koji su uzeli 3 zastave i krenuli sopstvenim kombijem bez policijske pratnje pik je pao na njih. Praceni su sve do restorana gde je ekipa odlucila da stane i predahne, kada su pristigli Grobari prvo su pretresli kombi u nadi da ce tu pronaci zastave medjutim kad su ustanovili da su zastave ipak unete u restoran munjevito su uleteli na papali firmase koji su bili malobrojniji ali su ipak pruzili dovoljan otpor da jedan momak sa zastavama otrci do wc-a gde je kroz prozor izasao napolje i preko njiva uspeo da spasi zastave svoje grupe… Prica je iz inboxa

Evo zašto Bad Blue Boysi bojkotiraju utakmicu na Maksimiru

Burno je na Maksimiru posljednjih dana, iako se zbog snijega utakmice već neko vrijeme ne igraju. Na nedavnoj skupštini Dinama objavljeno je da je klub godinu završio s gubitkom većim od sto milijuna kuna. Zdravko Mamić, koji je optužen da je iz Dinama izvukao više od 200 milijuna, danas je u Dinamu održao presicu na kojoj se prao od optužbi i branio Luku Modrića koji je optužen da je u korist Mamića mijenjao iskaz na suđenju.

U pozadini svega toga Dinamo se priprema za utakmicu sa Slaven Belupom, prvom susretu nakon druge zimske pauze uzrokovane snijegom i odgodama. Uprava Dinama istovremeno vodi i drugu bitku, novim pravilnikom na navijačku tribinu ne puštaju maloljetnike bez pratnje ili pisanog dopuštenja roditelja ili skrbnika. BBB su već ranije najavili akcije zbog pravila za koje smatraju da je udar na njihovu brojnost na tribini. Ovaj put su odlučili odgovoriti bojkotom.

Boysi su objavili da neće organizirano doći na sutrašnju utakmicu (od 15 sati) protiv Slaven Belupa na Maksimiru.

Priopćenje Bad Blue Boysa prenosimo u cjelosti:

“S obzirom da uprava Kluba i dalje inzistira na provedbi pravilnika prema kojem postoje posebni uvjeti za prodaju ulaznica za našu tribinu navijačima mlađima od 18 godina, navijačka grupa Bad Blue Boys donijela je odluku da na sutrašnjoj utakmici protiv Slaven Belupa neće biti organiziranog dolaska i navijanja na našem Sjeveru.

Ne postoji nikakav valjan razlog za ovakvo ponašanje Kluba, ono je bez sumnje usmjerena protiv naše grupe i iz tog razloga želimo poslati poruku svima da ova ucjena neće proći bez naše reakcije.

Apeliramo na sve one koji žele gledati utakmicu da na našoj tribini ne ističu obilježja grupe i da na taj način pokažu solidarnost prema našoj najmlađoj braći.

Ova odluka vrijedi za ovu utakmicu i o svim budućim akcijama i potezima grupe pravovremeno ćemo obavijestiti sve naše pripadnike i ostale navijače Dinama.”

izvor: index.hr

Bojan Majic

Navijači Rada pod istragom zbog ubistva Bojana Majića u vozu Beograd – Bar. Majić ubijen nožem, njegov prijatelj Ognjen Nikolić lakše povređen. Krenuli na utakmicu Zeta – Voždovac, pa na more.

 

PRIVOĐENjEM članova “junajted forsa”, navijača beogradskog Rada, operativci SUP Beograd pokušavaju da otkriju ko je iz ove grupe u četrvtak oko 22.30, u vozu napao simpatizere Voždovca i ubio Bojana Majića (28), a lakše ranio njegovog vršnjaka Ognjena Nikolića. Do sada, policija nije uspela da dođe do ubice sa nožem.
Navijači Voždovca bili su u vozu Beograd – Bar, jer su nameravali da prisustvuju utakmici između njihovog kluba i Zete iz Golubovaca. Na peronu u Rakovici, u Ulici patrijarha Dimitrija bb, sukobili su se sa Radovim navijačima skinhedsima koji su ih čekali na železničkoj stanici.

Posle kratkog prepirke, “junajted fors” su ušli u vagon gde je bilo nekoliko navijača koji imaju naziv “invalidi”. Radovci su ušli u kupe u kojem je bio Majić i Nikolić. U tuči, jedan skinheds je izvukao nož i nasrnuo na Majića.
Mladića je uboden u vrat i rame. Sečivo mu je zabodeno u leđa.
Kada su okrvavljeni mladići bili na podu vagona, simpatizeri Rada sa navijačkim obeležjima, povukli su ručnu kočnicu. Voz je stao nedaleko od stanice u Lazarevcu. Tu su skinhedsi iskočili iz voza i pobegli.
Povređeni Beograđani Majić i Nikolić kolima hitne pomoći prebačeni su Urgentni centar. Ali, na putu za beogradsku bolnicu Majić je preminuo.
Roditelji i prijatelji Bojana Majića ne veruju da su njih dvojica krenula na utakmicu između Zete i Voždovca. Znaju samo da su planirali da vozom idu na more, gde je Bojana čekala devojka.
– Bojan je voleo fudbalski klub Voždovac. Živeo je za njega. Eto, izgleda da je za njega i umro – priča Majićeva sestra Aleksandra.
U kući Majića u Dobanovcima, posle tragične vesti o smrti Bojana, okupili su se prijatelji i rođaci.
Bojanova majka Vera ne može da poveruju da sina više nema. Sedi na krevetu, skrštenih ruku na stomaku, plače.
– Znam da je sa četiri prijatelja i drugaricom krenuo letovanje u Crnu Goru – tiho objašnjava Bojanov otac Dragomir. – Nisu nosili nikakva obeležja Voždovca. Napali su ih iz čista mira. To je strašno! Moje dete nije ništa krivo!
Majićeve kolege sa “Pinka”, u dvorištu porodičnog doma u Dobanovcima, tvrde da u Rakovici nije izbio navijački obračun, jer Bojan (ponekad bi navijao i za Crvenu zvezdu) nikada nije bio huligan i da je uvek mirno posmatrao utakmice. Posredi je bilo nešto drugo.
– Oni su ološ koji bi trebalo da odgovara – upozoravaju iz Bojanovog doma, koji je u žalosti.

DOMAĆIN STUDIJA
BOJAN Majić, koji je u poslednje vreme živeo u svom stanu u Zaplanjskoj ulici 61 na Voždovcu, tri godine radi na televiziji “Pink”. Prvo je radio kao magacioner na izdavanju ENG opreme. Potom je otišao u vojsku, vratio se i dobio radno mesto domaćin studija. Njegov posao je bio da se stara da sva tehnika u studiju besprekorno funkcioniše.

ZAVRŠIO SMENU
KOBNOG dana, pre nego što je krenuo na voz za Podgoricu, završio je smenu tokom koje je u studiju u Košutnjaku radio kviz “Pravo lice”. Od petka, zvanično bi se vodio da je na godišnjem odmoru.

Stadion Vozdovca sada nosi ime po prerano nastradalom navijacu ovog beogradskog kluba Bojanu Majicu.

Sve vece policijske akcije protiv engleskih huligana

POLICISKE OPERACIJE U ENGLESKOJ PROTIV NAVIJAČA

Tokom `80.- tih porastao je nivo fudbalskog nasilja. Policija je stvorila novu taktiku protiv fudbalskih navijača. To je podrazumevalo bliže praćenje navijača kao i infiltriranje među grupe. Tako su policajci dobijali kućne adrse navijača. Prva velika
akcija se odigrala u martu 1986.

Ovo je spisak svih akcija:

*Čelzi: Operacija Auto – Gol
U jutro 26.3.1986, 7 Čelzijevih navijača je probuđeno u svojim krevetima i uhapšeno pred kamerama medija. Hapšenje je posledica višemesečnog praćenja navijača Čelzija. Operacija je izvedena na najvišem nivou. Tokom obraćanja novinarima policajac je tvrdio da svo nasilje izaziva grupa koja se zove ”Chelsea Headhunters”, u koju ulaze navijači između 19 i 30 godina starosti, veoma inteligentni, sa dobro plaćenim poslom. U kući jednog privedenog (Hikija) pronađeno je svašta, palice, gvozdenie toljage i dr. Naročito im je smetala literatura Nacionalnog Fronta. Kasnije su policajci promenili iskaz i tvrdili su da nisu pratili navijače (nameštali) već da su oni sami sebe doveli u poziciju za hapšenje.

*Birmingem: Operacija Crveni karton
Ova operacija je završena u Januaru 1987. kada je policija upala u kuće 67 pripadnika grupe ”Zulu Warriors” navijača Birmingem Sitija .Njih 49 je proglašeno krivim za različite oblike nedruštvenog ponašanja. 15 ih je dobilo kazne zatvora u opsegu od 3 do 30 meseci.

*Vest Hem i Milvol: Operacija Puno – Vreme
U isto vreme kada je bila operacija Crveni Karton odvijala se operacija Puno – vreme. Uključivala je grupe ”Inter City Firm” (Vest Hem) i ”Bushwhackers” (Milvol), u kojoj je uhapšeno 25 navijača oba kluba, akcija je uključila 250 policajaca u 5 meseci trajanja. Posle 6 meseci od hapšenja 7-rici navijača Milvola je pala optužba i na sudu je proglašena nevinost.

*Lids: Operacija Divlji Medved
Operacija Divlji medved je kulminirala posle 5 mesečnog ubačenog rada u grupu 4 policajca. Kao rezultat je donela 11 uhapšenih ljudi, godina između 17 i 30 pod optužbom za izazivanje nasilja. Policajci su bili na gostovanjima sa grupom ”Leeds Service Crew” i upoznali vođu pod nadimkom General. Suđenje je trajalo manje od 9 nedelja, a rezultiralo je sa 6 ljudi poslatih u zatvor, 3-jica na 4 godine, 2-jica na 2 i po i 1 na 8 meseci. Jedan maloletnik je bio osuđen na 150 sati društveno korisnog rada, a drugi maloletnik je dobio nadgledanje u trajanju od 15 meseci. Vođa pod nazivom General je bivši padobranac i veteran rata na Foklandima, zbog toga je patio od post traumatskog ratnog sindroma i prebačen je sa zatvorske kazne od 4 godine na psihijatrisko lečenje.

*Vest Hem i Kristal Palas: Operacije Beli Konj i Nazad Jarda
27.4.1987. je zabeleženo hapšenje 46 mladih ljudi sa Jugo-Istoka Engleske. Navijača Vest-Hema je bilo 10, a Kristal Palasa 36. Sve optužbe su pale zbog nedostatka dokaza.

*Milvol: Operacija Prljavi Den
April 1988. je zabeležio hapšenje 6 Milvolovih navijača, članova grupe ”Bushwhackers” (Milvol). Četvorica su pušteni posle 3 meseca, dvojica su optuženi za zaveru, koja može izazvati nasilje.

*Luton: Operacija Spoonbill
Marta 1988. je viđeno hapšenje 8 navijača prilikom ulaska u stanove navijača u 17 kuća. 8 Navijača su bili između 24 i 38 godina i optuženi su da su pripadali grupi ”MIGS”. Sve optužbe su bile za izazivanje nereda. Na kraju svih 8 optužbi je palo.

*Vulvs: Operacija Rastući
U martu 1988. je sprovedena najveća policiska akcija, koja je prouzrokovala najviše optuženih. 250 Policajaca je prvo uhapsilo 67, a kasnije se popelo na 77 navijača, hapšenja su bila posledica tajne policiske operacije. Svi optuženi su bili između 17 i 36 godina, optužnica je bila obilata, zavera zbog nasilja, nasilno ponašanje, kriminalna šteta. Decembra 1988. 65 ih je proglašeno krivim pod različitim optužbama, 40 ih je momentalno ili odloženo dobilo zatvorske kazne i svih 77 je dobilo doživotnu zabranu prisustva na stadionima.

*Mančester Siti:Operacija Omega
U Aprilu 1988. je uhapšeno 25 navijača Mančester Sitija posle upada u kuće nakon 6 meseci tajne policiske istrage. Grupa koja je napadnuta je ”The Guvnors”.

*Bolton Vonderers:Operacija Gama
Upadom u kuće navijača Boltona završena je operacija Gama. U maju 1990. 34 navijača su proglašeni krivim pod različitim optužbama, 9 ih je dobilo zatvorske kazne, a najteže optuženi su dobili po 3 godine.

*Mančester Junjted
Upadom u kuće 33 navijača Junajteda u Novembru 1990. godine je sprovedena akcija.

 

Tijekom ’80-ih godina prošlog stoljeća, engleski je nogometni huliganizam postao veliki problem na koji je vlast imala odlučnu reakciju. Kabinet premijerke Margaret Thatcher formirao je čak i posebni odjel koji se bavio isključivo „nogometnim prijestupnicima“. Osim toga, „engleska bolest“ je postepeno prerasla u najosuđivaniji socijalno-kulturološki fenomen u Velikoj Britaniji. Došlo je do toga da su se turisti bojali putovati u Englesku. Iako su ti isti turisti u Engleskoj rado posjećivali nogometne utakmice, ta je želja s vremenom jenjavala (zbog eskalacije nogometnog nasilja).

 

Policija je u to vrijeme odlučila započeti praćenje huligana iz najistaknutijih huliganskih skupina, kako bi mogla identificirati „generale“ i „brigadire“ glavnih navijačkih skupina, ali i uhititi krivce odgovorne za razna kaznena djela počinjena na stadionima. U retrospektivi, možemo reći da je ova taktika imala svoje uspjehe – informacije koje su policajci sakupili omogućile su im da provedu brojne pretrese kuća i stanova (bilo da se radi o stanovima vođa ujedinjenih radikalnih supina navijača ili jednostavno o stanovima običnih huligana). Prva specijalna operacija provedena je 1986. godine. Ona je simbolizirala najjači udarac radikalnim nogometnim huliganima Velike Britanije, te ujedno predstavljala velik udarac na moral huligana koji su prije toga smatrali da je policija sasvim nemoćna u borbi protiv nogometnog nasilja.

Godina: 1986.

Operacija: „Own goal“ (Autogol)

Navijačka skupina: Chelsea Headhunters

Klub: Chelsea

 

Ranog jutra 26. travnja 1986. godine, engleska je policija započela svoju prvu specijalnu operaciju protiv huliganskih skupina. Početni udarac zadali su ravno u glavu, usmjerivši akciju protiv Headhuntersa, poznate skupine iz Chelsea. Pratili su ih nekoliko mjeseci. Operacija je bila izrazito skupa, te zahtijevala ogromnu količinu ljudskih, ali i ostalih resursa. Istovremeno je izvršeno 7 pretresa stanova koji su pripadali pukovnicima londonske skupine: pomagali su doušnici i policajci u civilu koji su danima pratili Headhunterse. Osim toga,  koristile su se i nadzorne kamere koje su postavljene zbog učestalih incidenata na utakmicama Chelsea.

Na tiskovnoj konferenciji koja je sazvana nekoliko dana kasnije, policijski su glasnogovornici javnosti iznijeli određene pojedinosti povezane s uhićenim osobama (bez imena). Šefovi Headhuntersa bili su mladići u dobi od 19 do 34 godine, imali su nadprosječno visok dohodak i dobre poslove. U kućama privedenih pronađeni su noževi, bokseri, samostrijeli, metalne palice, razni drugi oštri i ubojiti predmeti, te literatura Nacionalnog Fronta (https://en.wikipedia.org/wiki/National_Front_(UK)). Time je dokazano da Britanski nacionalni front (nacionalistička politička stranka koju su često kritizirali zbog svog ekstremizma i fašizma) doista pronalazi nove članove među nogometnim huliganima. Prije uhićenja čelnika Headhuntersa, sumnjalo se da NF surađuje s nogometnim huliganima. Međutim, za tu tvrdnju nikad nije bilo dovoljno konkretnih dokaza.

Godina: 1987.

Operacija: „Red Card“ (Crveni karton)

Navijačka skupina: Zulu Warriors

Klub: Birmingham

 

1986. i 1987. godine policija je izvršila premetačine stanova članova birminghamske skupine Zulu Warriors, koja je bila odgovorna za brojne huliganske napade. Operacija „Crveni karton“, koja je trajala tri mjeseca (do siječnja 1987. godine), završila je masovnim privođenjima i uhićenjima. Odjednom je uhićeno 49 navijača nogometnog kluba Birmingham, protiv kojih su podignute optužnice. Članovi Zulu Warriorsa optuženi su za pljačke i krađe, nanošenje tjelesnih ozljeda (između ostalog, nanošenje tjelesnih ozljeda u javnom prijevozu), te zbog organiziranja nereda. 15 huligana iz Birminghama dobilo je zatvorske kazne u trajanju od 3 mjeseca do 3 godine. Operacija „Crveni karton“ nanijela je težak udarac navijačima Birminghama, koji tradicionalno gravitiraju oko legendarne skupine Zulu Warriors. Nakon operacije provedene protiv Zulua, navijačka je vojska Birminghama znatno oslabljena –nikada se nije u potpunosti oporavila.

Godina: 1987.

Operacija: „Full Time“ (Puno vrijeme)

Navijačka skupina: Inter City Firm i Bushwackers

Klub: West Ham United i Millwall

 

Inter City Firm i Bushwackersi, zajedno s Chelsea Headhuntersima, činili su tri najjače huliganske organizacije u Europi. Operacija „Full Time“ (trajala je oko 5 mjeseci) provedena je u Londonu, praktički paralelno s operacijom „Crveni karton“ (u Birminghamu). Svjesni opasnosti koju su predstavljali huligani West Hama i Millwalla, policijske su snage poslale čak 250 svojih pripadnika da uhite samo 25 huligana (odnosno, deset policajaca na svakog huligana Inter City Firma i Bushwackersa). Zanimljivo je to da su obje skupine sumnjale da su pod nadzorom… Međutim, zbog svog međusobnog neprijateljstva i nepostojanja međusobne komunikacije (East End derbi između West Hama i Milwalla jedan je od najopasnijih derbija u engleskom klupskom nogometu), navijačke skupine nisu uspjele doći do nikakvih konkretnih informacija. Sedam navijača Millwalla dobilo je zatvorske kazne. Međutim, 6 mjeseci nakon uhićenja, na početku suđenja, pokazalo se da nema dovoljno dokaza (a svjedoci su naglo promijenili svoje iskaze).

Godina: 1987.

Operacija: „Wild Boar“ (Divlja svinja)

Navijačka skupina: Leeds United Service Crew

Klub: Leeds United

Operacija protiv huligana Leedsa trajala je skoro pola godine. Zahvaljujući otvorenoj bazi podataka, 11 mladića uzrasta od 17 do 30 godina okrivljeno je za organizaciju masovnih nereda. Uhvaćeni su svi glavni članovi Leeds Service Crewa , uključujući i samog vođu (kako njegovo ime nije objavljeno ni u zapisniku ni u medijima, dan mu je nadimak „General“). General je dobio maksimalnu kaznu zatvora od 4 godine. Međutim, psihijatrijska je analiza naknadno utvrdila da vođa huligana iz Leedsa boluje od PTSP-a, poremećaja koji je karakterističan za ljude koji su proživjeli traumatične događaje izvan okvira standardnog ljudskog iskustva.

Pokazalo se da je „General“ obolio od PTSP-a tijekom Falklandskog rata 1982. godine (rat između Velike Britanije i Argentine za vlast nad Falklandskim otočjem). „Generalu“ je zatvorska kazna zamijenjena liječenjem u psihijatrijskoj ustanovi. Zasjedanje kraljevskog suda trajalo je 6 tjedana: tri huligana Leedsa dobila su po 4 godine zatvora, dvojica po 2 i pol godine zatvora, a jedan 8 mjeseci. Optužena su i dvojica maloljetnika iz Leeds Service Crewa, od kojih je jedan dobio 15 mjeseci u popravnom domu, a drugi 150 sati dobrotvornog rada.

Godina: 1987.

Operacija: „White Horse“ (Bijeli konj)

Navijačka skupina: Inter City Firm

Klub: West Ham United

 

Prva policijska specijalna operacija protiv nogometnih huligana, koja se uz svu demonstraciju policijske moći poprilično izjalovila. 1987. godine, britanski su policajci uspjeli privesti desetoricu glavnih članova ICF-a. Iako su svima najavljene optužnice, tijekom suđenja su oslobođeni zbog nepropisnog postupanja policijskih službenika u toku ispitivanja.

Godina: 1987.

Operacija: „Black Yard“ (Crni jard)

Navijačka skupina: Dirty 30

Klub: Crystal Palace

Trideset i dva navijača londonske momčadi Crystal Palace činili su navijačku skupinu Dirty 30. Njih su uhvatile snimke nadzornih kamera dok su izazivali nerede na utakmicama svog omiljenog kluba. Bez obzira na to, operacija nije dovedena do kraja zbog jako loše kvalitete snimljenog materijala.

Godina: 1988.

Operacija: „Dirty Den“ (Prljavi brlog)

Navijačka skupina: Bushwackers

Klub: Millwall

 

Policija je uhitila šest navijača kluba Millwall, sumnjajući na njihovu umiješanost u djelatnosti huliganske skupine Bushwackers. Točnost ovih navoda je do današnjeg dana ostala nepoznata (sami Bushwackersi ih nisu potvrdili). Nakon 3 mjeseca, četvorica su navijača londonskog kluba puštena na slobodu. Međutim, dvojici je najavljeno pokretanje kaznenih postupaka zbog sumnje na planiranje organizacije masovnih nereda. Smatralo se da će ova policijska akcija barem na određeni način smiriti Den Arenu, stadion Millwalla koji je već odavno poznat po strašnom huliganskom nasilju. Ali eto, unatoč svom trudu snaga reda – mir nije postignut.

Godina: 1988.

Operacija: „Growth“ (Rast)

Navijačka skupina: Subway Army

Klub: Wolverhampton Wanderers

 

1988. godine policijske su snage provele najveću akciju koja je bila osmišljena radi suzbijanja ne samo Subway Armyja, nego i zajedničkog huliganskog pokreta koji je gravitirao oko kluba Wolverhampton Wanderers. Ova operacija, nakon koje je uhićeno 77 navijača iz West Midlandsa, postala je simbolom policijskih tajnih akcija. Osumnjičenici uzrasta od 17 do 36 godina optuženi su za organizaciju masovnih nereda, nasilja, nanošenje ozljeda, pljačke i razne druge kriminalne činove. Od 77 uhićenih, 65 ih je proglašeno krivima, a 40 osuđeno na uvjetne zatvorske kazne. Osim toga, svi huligani koji su dobili zatvorske kazne, ujedno su dobili i zabrane posjećivanja svih sportskih događaja u Ujedinjenom Kraljevstvu u trajanju od 5 godina.

Godina: 1988.

Operacija: „Omega“

Navijačka skupina: Guv’nors

Klub: Manchester City

 

U domovima 25 navijača Manchester Cityja koji su mjesecima promatrani od strane suradnika tajne policije, nađeni su noževi, bokseri i druga razna oružja. Optuženi su svi lideri ove navijačke skupine iz Manchestera.

Godina: 1990.

Operacija: „Gamma“

Navijačka skupina: Cuckoo Boys

Klub: Bolton Wanderers

 

1990. godine skupina Cuckoo Boys, okorjela huliganska grupacija, našla se pod budnim okom engleskih policajaca. Tijekom ove akcije uhićena su 34 navijača od kojih su devetorica osuđeni na zatvorske kazne. Najveća zatvorska kazna iznosila je 3 godine.

Na kraju priče valja reći da snage reda i mira britanske krune i dalje provode operacije protiv nogometnih huligana. Međutim, upravo ovih deset navedenih akcija predstavlja najteže udarce nanesene nogometnom huliganizmu. Od 1986. do 1990. godine, nogometni su huligani shvatili nešto jako važno – policija ima i snage i mogućnosti da se bori protiv njih.

Prioriteti na bojnom polju su se promijenili. Promijenile su se i same bojišnice: ranije su se tučnjave događale na tribinama, a sada je mnogo sigurnije tražiti protivnike izvan sportskih stadiona.

Najbolje akcije Inter city firm-a poslednjih 20 godina

 

Sezona 1999/2000

Čelzi – Vest Hem 7.11.1999. Premijer liga
Čelzijevi i Vest Hemovi se navijači sukobljavaju, policija razbija navijače, 4 uhapšena a suparnički navijači su razdvojeni.

Vest Hem – Mančester Junajted 18.12.1999. Premijer liga
Posle završetka utakmice navijači pokušavaju da se sukobe, sukob je sprečen akcijom policije na konjima i psima. Jedan policajac je povređen kada je na njega nešto bačeno. Mančesterovi navijači u broju oko 75 se grupišu oko Apton Park stanice i tu pokušavaju da se odvoje od policiske pratnje. Grupa od 50 Vest Hemovih navijača se grupiše na stanici Plaistow. Očigledno je da su ove dve grupe ostvarile kontakt mobilnim telefonom. Obe grupe su planirale da odu u Euston, na ugovorenu tuču, sukob je sprečen od strane policije.

Lester Siti – Vest Hem 22.1.2000. Premijer liga
30 Lesterovih navijača je napalo pab u kome se nalazilo 20 navijača Vest Hema. U napadu su korišćene stolice, flaše i sve što se našlo u pabu. Policija napada
i razdvaja grupe.

Votford – Vest Hem 4.3.2000. Premijer liga
Između 30-40 navijača Vest Hema se sukobljava na ulici sa navijačima Votforda pre utakmice. U sukobu korišćene cigle, flaše neke su završile i na prozorima okolnih kuća. Šest Vest Hemovih navijača je uhapšeno.

Sezona 2000/2001

Vest Hem – Mančester Junajted 26.8.2000. Premijer liga
Veliki neredi posle utakmice u Aldgate oblasti. Psi su upotrebljeni za razdvajanje velike grupe navijača.

Ipsvič Taun – Vest Hem 14.10.2000. Premijer liga
Oko 19:30 grupa od 40 Ipsvičevih navijača upada u pab u kome se nalaze Vest Hemovi navijači. Ipsvičevi se povlače ispred paba i izazivaju Vest Hemove navijače. Policija zatvara Vest Hemove navijače, a Ipsvičeve hapsi i rasteruje. Policija koristila pendreke i sprej.

Vest Hem – Njukastl 28.10.2000. Premijer liga
Grupa Vest Hemovih navijača pokušala da napadne Njukastlove u podzemnoj železničkoj stanici. Policija je sprečila incident, četvoro je uhapšeno.

Vest Hem – Totenhem 11.3.2001. FA Kup ¼ finala
U 15:15 grupa od 60 Sparsovih navijača pod pratnjom policije se približava Apton Parku. Tokom pratnje grupa Vest Hemovih navijača je sve pratila i samo ogromno prisustvo policije je sprečilo nerede. U 18:00 časova grupa od 20 Sparsa napada pab sa manjom Vest Hemovom grupom. Policija spašava Vest Hemove ali ne i sebe. Sparsi tad napadaju policiju. Ukupno 10 Sparsa je uhapšeno. Glavna Sparsova grupa je otpraćena pod pratnjom do Apton Park stanice, gde ih policija smešta u gradski prevoz, koji se kreće Liverpool Street-om gde oni ulaze u pab. U 20:30 ova grupa se sukobljava sa
30 Vest Hemovih navijača.Specijalna policija sprečava veće nerede.

 


Sezona 2002/03

Čelzi – Vest Hem 26.1.2002. Premijer liga
Oko 200 Vest Hemovih navijača piju u dva paba u Putney Bridge stanici, pokušavajući da se oslobode policiske pratnje i da ostanu neprimećeni. Grupa se uputila do Fulham Broadway stanice gde pokušavaju da se probiju kroz policiju. Posle utakmice Vest Hemova grupa pokušava da se sukobi sa Čelzijevom grupom na Kings Road-u. Graeme Le Saux (bivši igrač Čelzija) je pogođen novčićem. Neki Čelzijevi navijači su na toj utakmici povređeni. Problemi u kojima su uključeni bili Čelzijevi navijači te sezone su sa Man.Junajtedom, Birmingemom i na mnogim utakmicama kod kuće.

Sezona 2003/04

Totenhem – Vest Hem 29.10.2003. Karling Kup
Razjareni Vest Hemovi navijači su počeli gađati flašama navijače Totenhema u Severnom Londonu pre utakmice. Tottenham High Road, je u svom izveštaju opisao da je sve ličilo na bojno polje nakon što su Vest Hemovi navijači posetili nekoliko pabova svojih rivala. Pab u kome se sastaju Totenhemovi navijači ”The Cockerel” je bio glavna meta Vest Hemovih navijača koji su ostavili prebijene i zaprepašćene ljude u pabu.

Policiski izveštaj: pab je pretrpeo ogromnu štetu, kasnije je na Northumberland Park-u uhapšeno mnogo Vest Hemovih navijača zbog kriminalne štete i nasilnog ponašanja. Neredi su nastavljeni celo poslepodne i rano veče, na High Road-u su uništena barem još dva paba. Postavljana su razna pitanja policiji kako je dozvolila da se tako velika grupa gostujućih navijača ušeta u Severni London, a da ih neprimete? Ovo je bilo veliko vraćanje ICF-a na binu.

Milvol – Vest Hem 22.3.2004. Prva Divizija
Novine San prenose: 8 Policiskih konja je napadnuto na terenu, a specijalna policija je jedva zaustavila navijače Čekićara (Vest Hem). Neredi su krenuli kada je 200 navijača Vest Hema od ukupno 2900 krenulo da probija kordon kako bi došli do Milvolovih navijača. U smirivanju je učestvovalo 1100 policajaca, koji su učestvovali u akciji vrednoj 270 000 funti. I veliki anti-rasistički plakat je iscepan, 2 navijača Vest Hema su uhapšena na terenu zbog lomljena toaleta i za kasnije izazivanje nereda.
Vest Hem je organizovao i masovna gostovanja za Kardif kao i za različite utakmice kod kuće u 1 diviziji (2.ligi).

 

Sezona 2004/05

Vest Hem – Bornemaut 26.10.2004. Prva Divizija BBC News-prenosi Navijači Kardif Sitija su napadnuti u pabu od strane navijača Vest Hema, koji su putovali na meč sa Bornemautom (nije uopšte igrao Vest Hem). 50 pripadnika ICF-a je putovalo tajno 184 kilometra kako bi izazvali nerede pre Kardifovog Koka – Kola kupa. Policija proučava policiske kamere (CCTV). Policija u Dorsetu je uhapsila 4 navijača. Dva Kardifova navijača su povređena i potrebna im je medicinska pomoć, jedan od njih ima povrede lica. Policija tvrdi da su se navijači Vest Hema ponašali kao normalni gosti Queens Park paba blizu Bornemautovog stadiona. Ali u jednom trenutku su počeli da pevaju čuvenu Vest Hemovu himnu I'm Forever Blowing Bubbles i započeli su tuču. Tuča se prenela i napolje, a posle toga je demoliran pab, a bacane su i cigle. Inspektor Martin Vebster iz Dostera je rekao da je to bio dobro organizovan dolazak navijača Vest Hema. Inspektor je rekao da su to bili momci obučeni u markiranu odeću, i dodao je da u takvim slučajevima oni dobijaju dojave od policije za sprečavanje nasilja, ali da u ovom slučaju toga nije bilo. Kardifovi navijači se uopšte nisu nadali, oko 19.00 časova je u Queens Park pab ušlo između 35 i 50 ljudi. Barmen paba je rekao: ”Oni su se u početku sasvim normalno ponašali, ali posle par minuta su zapevali I'm Forever Blowing Bubbles, i tad je nastao haos, udarali su koga su stigli. Ljudima se slivala krv niz lice.” Jedan od navijača Kardifa je izjavio: ”To je bilo ludo, bez ikakvog upozorenja su napali.” Policija je uhapsila dvoje ljudi iz Londona i dvoje iz Bornemauta. Svi uhapšeni su u razdoblju između 19 i 30 godina.

 

Tokom `70. – tih,`80. – tih i ranijih `90. – tih Vest Hem Junajted je imao jednu od najvećih i najjačih, ako ne i najjaču, grupu na Ostrvu, “The Inter city Firm” ( ICF ). U tim godinama svi krajevi koji su se oslanjali na Istočni kraj Londona su punili ICF, mnogi legendarni momci su dolzili iz krajeva poput Canning Town, Plaistow, Stratford.
Dalje niz A13 su uvek bile Vest Hem ”zemlje” i velike grupe su dolazile iz Romford, Barking & Dagenham kao i mnogih krajeva izvan Istočnog Londona duboko u Essex. Sve ove grupe su zajedno dolazile na utakmice, tražeći suparničku grupu oko stadiona. Mnogi navijači suparničkih klubova sada pričaju o ”najuplašenijem hodu”, kada su navijači drugih klubova dolazili na Apton Park (stadion Vest Hema) smeštani su na južnu tribinu, na njihovu veliku žalost retko kad su bili sigurni. Vest Hemovi navijači su uvek odlazili na gostujuću tribinu, pokušavajući napasti goste, kada ne bi uspeli onda bi pokušali da otvore kapiju na južnoj tribini na pola i tako bi ušli na gostujući sektor. Povremeno bi neki policajac shvatio da je kapija slaba i da će većina Vest Hemovih navijača tuda pokušati proći. Glavni deo ICF se nalazilo na donjoj zapadnoj strani, blizu korner zastavice, gde se spajala zapadna i južna tribina. Sa tog mesta su celu utakmicu mogli da nadziru gostujuće navijače, takođe su veoma lako prelazili u gostujući sektor, prešli bi jedan manji zid i na metar od vas su bili gosti. ICF je sva gostovanja radio u svojoj režiji, totalno odvojeno od običnih navijača, putovalo se železničkom mrežom, kada bi se dolazilo u suparnički grad uvek se težilo iznenađenju za domaće navijače. Kasnije se grupa organizovala tako što bi u rano jutro se našli u nekom poznatom pabu, tu bi našli par venova i minibuseva i krenuli na gostovanje. Londonska podzemna železnica je videla najviše velikih sukoba među grupama. Zbog toga što se u podzemnoj najlakše eskivirala policija i dolazak do gostujućih navijača je bilo najlakše. Tokom `90. – tih ICF je počeo da pada, kao i sve ostale grupe širom Engleske. Razloga za to je mnogo, policija je počela da rigorozno nadgleda navijače (CCTV) uvode se nove jedinice samo za navijače, mnogo je počelo da se piše o rejvu i ostalim glupostima. Ali glavni razlog su bile karte, jednostavno karte su bile skupe i uglavnom su se prodavale u predprodaji klubovima simpatizera. Zašto bi putovao kroz celu zemlju ako znaš da nećeš gledati utakmicu, za razliku od idiota u ”odelima”, navijači koji su članovi ICF i dalje prate svoj klub svuda. Sve ovo ne znači da je ICF prestao da postoji, tokom prošlih par godina ICF učestvuje u sve više nereda. Britanija, a naročito Engleska, su dom fudbalskog nasilja i mnogi veruju najbolji Britanski izvozni proizvod. Nasilje je povezano sa fudbalom od samog početka fudbalske igre ali je sve kulminiralo tokom `60. – tih,`70 – tih i `80. – tih.

U `60. – tim je bilo znatno lakše pratiti svoj tim. Tokom tih godina mladi su u neorganizovanim grupama provodili svoje subotnje poslepodne na utakmicama, gde se mnogo više vremena trošilo na protivničke navijače nego na gledanje utakmice. `60. i `70.- te su videle najgore fudbalsko nasilje, to je bila i era skinheda i skinhed kulture. Neki od najvećih incidenata tokom `70.-tih su se desili na utakmicama Mančester Junajteda, gde je najpoznatija navijačka grupa Mančester Junajteda Red Army.

 

Fudbalsko nasilje koje je poznato danas je započelo u `80.- tim kada se javljaju kežuali, firme i crew. Novine su svakog vikenda bile pune izveštaja o tom novom fenomenu i bukvalno je svaki klub imao grupu koja ga je pratila. Neke grupe su dobijala glupa imena poput ‘Billy Whizz Fan Club’ – Bolton ili ‘The Zulu Warriors’-Birmingem Siti. Jedan od klubova koji je bio poznat po svojim navijačima je Milvol. Ozloglašeni jugo – istočni kraj Londona sa još gorim navijačima, ogroman broj napada na gostujuće navijače zbog kojih je nekoliko puta zabranjivano odigravanje utakmica na Milvolovom stadionu Den. Oni su bili i prvi navijači kojima je bio posvećen dokumentarac na televiziji, u kojem su gledaoci širom Ostrva upoznati sa Milvolovom nasilnom istorijom. Milvolov najveći neprijatelj je Vest Hem Junajted, i u susretima ta dva kluba uvek su se dešavali veliki incidenti u kojima je bilo i puno mrtvih. Vest Hem je bio drugi klub kojem je posvećen dokumentarac, sredinom `80.-tih, kada je predstavljen ”Inter City Firm” u dokumentarcu pod nazivom ”Hooligan”. Taj film je izbacio ICF u prvi plan preko noći, u tom filmu su i prokazani čuveni incidenti sa Mančester Junajtedom. Kežual era je došla početkom `80.- tih, ljudi u grupama su počeli da nose skupe marke. Tokom tih godina incidenti su se nastavili između rivalskih grupa. Najveći rivalitet je bio između londonskih grupa:
Vest Hem – Milvol, Totenhem – Čelzi, Totenhem – Arsenal kao i u Mančesteru između Sitija i Junajteda, na jugu Engleske Portsmauta i Sautemptona, na severu Njukastla, Sandrlenda i Midlsborou i nevezano za region Vest Hem – Man.Junajted, kao i u Birmingemu Aston Vila – Siti, Velški derbi Kardif Siti – Svonsi, Lids Junajted -Man.Junajted, Vigan-Bolton…

ICF

Kako je Daren Vels postao jedan od najpoznatijih huligana na ostrvu

Dolazi iz popriličnog mirnog kraja Hertfordshire, mesta odakle čovek ne bi očekivao huligana njegovog kalibra. Wells je prvi put odveden na utakmicu Čelzija kao dete, odveo ga je ujak koji je u to vreme trebao da ga čuva kod kuće dok su mu mama i očuh bili na poslu. Kako je odrastao fudbalski mečevi su mu postali deo života, koji se odvijao iz nedelje u nedelju. Iako je tada bio premlad za nasilje, atmosfera kada je nastajala gužva pružala mu je uzbudljiv osećaj, i tada je znao da će imati bogatu ″karijeru″ kao huligan. Samo par godina mu je trebalo da izraste iz miroljubivog tinejdžera u velikog fudbalskog huligana. U London se doselio sa 17 godina, gde su tuče postale sastvani deo njegovog života. Tuče na igralištima, tuče u školi..

Wells ubrzo ulazi u ozloglašene Headhunterse, navijačke grupe koja se borila sedamdesetih i osamdesetih sa grupama kao što su ICF ili Salford Reds. Za Wellsa tuče su bile odličan način za izbacivanje frustracija koje je imao kod kuće. Govorio je da je nasiljem bežao od problema koje je imao kod kuće, pogotovo sa očuhom. Nije mogao da ga podnese, pa odlaskom na Čelzi je bežao od njega.

 

 


Upetljao se u daleko više ekstremniju organizaciju od Headhunters, 1994 ulazi u neo-nacističku grupu Combat 18. Devedesetih ova organizacija je bila povezana sa terorizmom i povezana je sa nekoliko napada da ugrozi bezbednost Britanske Vlade. Postaje glavna figura u ovoj organizaciji ali 1999 menja mišljenje kada njegov prijatelj biva ubijen u svađi unutar grupe. Znao je da će završiti ili mrtav ili u zatvoru, postaje svestan u šta se upetljao.Dve godine kasnije počinje da radi za anti-fašistički časopis Searchlight, kao insajder. Radeći za njih, putuje u Belgiju sa navijačima desnog opredeljenja sa njima biva deportovan nazad u Englesku. Takođe je bio prisutan 2001 godine na neredima u Oldham-u. Aktivisti Combat 18 i razni fudbalski huligani su putovali širom zemlje u nameri da izazovu nasilje u Azijskim četvrtima.

 

Sve informacije koje je znao je dao policiji u nadi da nikad neće doći do nereda i obračuna između Azijata i njegovih bivših prijatelja. Sada je započeo novi život, kaže da mu je žao i da je shvatio da više ne može da povređuje nevine ljude. Pogledavši unazad kaže da je najveća uzbuđenja kao huligan doživljavao pre tuče, a ne za vreme same tuče. Wells je bio svedok mnogih tuča za svog života, ubadanja noževima, flašama pa čak i bacanja ljudi sa mostova. Danas veruje da čovek koji je jednom bio huligan da je huligan za života!

Petar Sedlak

Petar Sedlak (23) iz Zemuna, ubijen je 25. aprila 2006. godine, oko 23:30 u Vojvođanskoj ulici na Bežaniji, sa tri uboda nožem u leđa. Sedlak je glavom platio svoju ljubav prema sportskom klubu Partizan, a ubica je bio u grupi simpatizera Crvene Zvezde.
Sedlak se oko 22 sata, na Železničkoj stanici u Zemunu, blizu svoje kuće, susreo sa drugovima, takođe simpatizerima „crno-belih“, da bi se dogovorili o odlasku u Novi Sad, na košarkašku utakmicu Vojvodina – Partizan, koja se igrala sutradan. Jedan od drugova je spomenuo da je on nedavno dobio nekoliko šamara od nekih momaka i hteo je da to raspravi sa njima.
Sedlak je krenuo sa tim drugom i sa još nekolicinom drugova na Bežaniju, gde stanuju momci sa kojima se Perin drugar sukobio. Na uglu Vojvođanske i Ulice Pere Segedinca naišli su na grupu simpatizera Crvene Zvezde i počela je svađa. Iako su bili u manjini, Sedlak i njegovi drugovi su stali da rasprave sukob od prošle večeri. Izbila je tuča, a PetraSedlaka, koji je bio krupnije građe, naoružani navijači Zvezde su oborili i tri puta ga uboli dok je već bio na zemlji.

Zgrabili su ga za ruke, a jedan od njih je izvadio nož i Sedlaka tri puta ubo u leđa. Kada su videli da je Sedlak krvav, huligani su se razbežali, a povređenog Sedlaka je jedan od njegovih drugova stavio u taksi i odvezao u Zemunsku bolnicu. Petar je sve vreme bio svestan i mogao je da priča.
Poslednje reči koje Sedlakov prijatelj, koji ga je i poveo u taksiju, razmenio sa Petrom bile su:
“Aj nek te ušiju, moramo sutra za Novi Sad na utakmicu”. Na šta mu je Petar Sedlak odgovorio da se slaže i da i dalje hoće da ide za Novi Sad. Toliko je jak bio naš Petar Sedlak.Sedlaku je pružena pomoć u KBC Zemun, gde je ipak, uprkos lekarskoj intervenciji, preminuo nešto posle ponoći.
– Petar je bio divno dete. Šta je mogao da uradi tom momku da ga ubode mučki, zlikovački, tri puta u leđa? Volela bih da dođe ovde, ispred, i da kaže zašto je to uradio? Neka mu Bog sudi za to što je uradio – priča isprekidano, kroz uzdahe, ucveljena majka, dok joj u ruci drhti cigareta. Pored nje rodbina i prijatelji ubijenog mladića, pokušavaju da uteše majku, kojoj utehe nema jer je izgubila dete. Njegov stariji brat ne želi da priča sa novinarima, već mu ih je preko glave, izvinjava se i odlazi.
Komšije za Petra kažu da ga znaju od malih nogu, i otac mu je tu rođen. Bio je dobro dete i nije pravio probleme. Već sa 18 godina zaposlio se u “Beograd putu”, kao običan radnik, kako bi svojom platom pomagao porodicu.
– Petar je navijao za Partizan, voleo je klub, ali nije bio agresivan. Odlazio je na utakmice, navijao, ali nikada nije pravio incidente. Nas četvorica bili smo nerazdvojni, prvi put smo se rastali te noći. Petar je otišao od nas i tada su ga ubili. Zvao sam ga na mobilni nešto pre ponoći, javio se zajednički drug i rekao mi da je Petar izboden, seo sam u taksi i otišao u bolnicu na Bežanijskoj kosi – kaže Mirko Đurić, dugogodišnji drug ubijenog mladića.
>U bolnici na Bežanijskoj kosi su im rekli da ne rade, već da je dežurna bolnica u Zemunu. Petrovi drugovi su ga teško ranjenog prevezli u Zemunsku bolnicu, pokušavajući da mu spasu život.
>– Gurali su ga u onim kolicima. Čini mi se da je hteo nešto da kaže meni i još jednom drugu, ali nije stigao. Preminuo je u 12.20. Ne znam, da su mu pomogli na Bežanijskoj kosi, možda bi još bio živ, ovako, iskrvario je i umro, a bio je sjajan drug, uvek spreman da pomogne. Pola plate je davao u kuću, a pola je trošio sa nama – kaže Mirko.

Ubijen navijac Rada

Petar Arsić (38) ubijen je noćas u pucnjavi ispred jednog kafića na Vidikovcu. Arsić je inače, odranije poznat policiji kao višestruki izvršilac teških krađa i razbojništava.

Kako saznajemo, nakon kraće svađe sa dvojicom muškaraca, ubijeni Arsić je sa njima izašao u dvorište kafića oko 2 sata posle ponoći. Tada je jedan od njih izvadio pištolj i otvorio vatru. Ubio ga je jednim hicem u glavu, a zatim su napadači pobegli

Nakon zločina, do ranih jutarnjih časova na ulicama u blizini vidikovačkog kafića raspoređeni su pripadnici policije, a tokom intezivne potrage za osumnjičenima proveravani su svi vozači i njihova vozila koja su se zatekla u delu grada gde se dogodilo ubistvo.

Kako nezvanično saznaje “Blic”, policija traga za mladićem sa Vidikovca, za koga se sumnja da je umešan u ubistvo Arsića.

Kafić ispred koga se dogodilo ubistvo inače radi do 2 sata noću, a prema rečima komšija, Arsić je u njemu bio čest gost.

 

Jutros je u njemu bila samo radnica koja je čekala vlasnika da se vrati iz policije i nije želela da daje izjave. Vlasnik se nije javljao na telefon.

U dvorištu kafića se i ujutru nalazila velika količina krvi, kao i policijske trake na ulazu. Kao dokazni materijal pronađeni su čaura i jedan metak po koje je marica došla oko podneva.

 

 

Priča: Gostovanje BBB u Bratislavi 2000 g.

Prvo samostalno gostovanje mlađe ekipe Boysa u Bratislavi 2000.

U sezoni 2000./01. iza Bad Blue Boysa je bila velika pobjeda. Klubu se vratilo sveto ime Dinamo, a budućnost se činila svjetlijom od nedavne mračne prošlosti i borbe s Tuđmanovim represivnim aparatom. S vremenom će se to pokazati kao velika fatamorgana jer je jedno zlo zamijenilo još veće…Tada su Bad Blue Boysi bili dinamična grupa u ekspanziji. Oko iskusne ekipe koju je predvodio Tomo Petrinjac i koja je Dinamo pratila svugdje formirala se kvalitetna mlađa grupacija od koje će kasnije nastati Zagreb City Boysi i druge podskupine. Prosjek nas mlađih bio je oko 20 godina, a na gostovanja smo išli oko pet-šest godina.

Te sezone Dinamo je igrao protiv Milana u kvalifikacijama za Ligu prvaka. Nakon tog gostovanja, koje je ostalo zapamćeno po neredima s karabinjerima na Piazzi del Duomo, rodila se ideja da bi mi mlađi mogli početi sami organizirati gostovanja. Dotad smo na gostujuće tekme odlazili najčešće busevima s Petrinjcem ili vlakom. Nakon ispadanja od Milana modri su nastavili igrati euro sezonu u Kupu UEFA, a prvi protivnik bio je Slovan iz Bratislave. Organizacija busa odradili smo frend i ja, a napunili smo ga u rekordnom roku. Skupila se ekipa s Remize, Volovčice, Ferenščice, Črnomerca, Knežije, Novog Zagreba i Jaruna. Svi mladi i nabrijani.

Na put smo krenuli dan prije tekme koja se igrala 14. rujna. Već prije samog polaska vidio sam da nas čeka kaos. Jedan od „izletnika“ na put je došao s vrećicom u kojoj je bilo 100 grama trave, a drugi je došao opskrbljen „kemijom“. Naime, u to vrijeme Zagrebom je harao techno pokret koji je zahvatio i dobar dio Boysa. Tako se popularni Erik iz Vukovara tada često žalio kako „nam techno pokret uzima ljude“. Bilo je i par genijalaca koji su na put krenuli bez putovnice. Do Bratislave smo išli preko Mađarske, a dužnost „vođe“ puta pala je na mene.

Ekipa bez putovnice pokazala se vrlo spretnom već na graničnom prijelazu s Mađarskom. Jedan se sakrio u WC busa kojeg mađarski graničari nisu kontrolirali, a dvojica su se mrtvi hladni samo prošetali na drugu stranu granice i elegantno ušli bus nakon što je prošao kontrolu. Putem je „palo“ nekoliko benzinskih pumpi kako bi se opskrbili cugom. U busu je vladala anarhija. U jednom trenutku došlo je do svađe između ekipe koja je htjela slušati techno jer su ih prali „bonkasi“ i drugog pijanog dijela busa koji je inzistirao na metalu i rocku. Na kraju je pao kompromisni dogovor – malo techna, malo rocka.

Vozače busa mi je bilo žao. Mislim da nikad prije nisu vozili takve luđake. U jednom trenutku sjedio sam na suvozačevom mjestu i motao jointeve dok je vozač zbunjeno pratio putokaze za Slovačku budući da se malo pogubio.

U Bratislavu smo stigli u večernjim satima, taman nakon pljuska. Dio ekipe smjestio se u nekom hostelu, a većina je odlučila klošariti po gradu. Nas nekoliko prenoćilo je na klupicama u nekom parku a jedan od snalažljivijih na parkiralištu je provjeravao ima li otključanih auta. Slučajno je naišao ne jedan otključan auto te je u njemu „ubio oko“. Sutradan smo našli neki irski pub u centru grada gdje smo odlučili cugat. U jednom trenutku pub su opkolili slovački specijalci naoružani do zuba jer se osoblje žalilo da se puši trava. Nakon energičnog upada i kontrole ekipe situacija se primirila. Kasnije smo primijetili neke likove koji su nas čitavo vrijeme snimali. Jedan od frendova pitao ih je jesu li oni Slovanovi huligani, no dobio je niječan odgovor.

Prema stadionu smo krenuli u nekoliko grupa. U grupi u kojoj sam bio ja bilo nas je pet-šest. U jednom trenutku primijetio sam neke likove koji su stajali ispred nas te su nas snimali. Kako ih je bilo više izvukao sam iz džepa željeznu baklju koju sam bio spreman zapaliti u slučaju napada. Kad su to vidjeli, dečki su ostali stajati po strani. Kod stadiona smo naišli na jednu grupu naših koja je krenula prema tribini domaćih navijača. Pridružili smo im se te je u jednom trenutku došlo do nekakvog natjeravanja neke grupice navijača.

Na stadionu nas se okupilo oko 400. Nakon što je Dinamo zabio gol zapalili smo nekoliko baklji. Navijanje je bilo dobro a ogradu su nam krasile hrvatske zastave s natpisima kvartova i mjesta iz kojih su dolazili Boysi. Tada je grupa furala takav imidž. Nije se pretjerano pazilo na izgled tribine i koreografije. Samo grlo, dlan i baklje. Domaćih navijača bilo je par stotina te su bili na suprotnoj tribini iza gola. U drugom poluvremenu su se pokupili sa svoje tribine te su došli na tribinu odmah pored naše. Većinu vremena su nas promatrali s nekakvim respektom, kao da ih je zanimalo kako navijamo, kakav je naš navijački ritual. Nisu pokazivali neku želju za sukobom. Tako je i ostalo nakon tekme kada smo se odmah zaputili za Zagreb.

U busu smo se dogovorili kako ćemo sigurnu organizirati i bus za sljedeće kolo u kojem je Dinamo igrao protiv Parme. Bilo je to prvo europsko gostovanje u organizaciji tadašnje mlađe ekipe Boysa koja je u nadolazećim sezonama stasala i zabilježila organizirane upade u Šibenik, Zadar, Rijeku, Split, Vinkovce, Osijek…

Put mladjih Unionista u Uzice

>Bila je to sezona kada je Plava Unija bojkotovala upravu i nije se cimala na tekme , bili smo redovni te sezone na Omladincu ali na istocnoj tribini i sedeli i gledali , nismo išli na gostovanja , I sad kao mladji zeljni gostovanja sa Unijom i svih tih zajebancija , odlučilo se nas 4 da krenemo u užice vozom igrali smo sa slobodom , na putu do Rakovice gde smo čekali voz , pokupili smo našeg mladjeg drugara iz kraja koji je krenuo u školu 14 godina tada mi ostali od 17 do 19 , već od Karaburme je krenula teška zajebancija i opijanje ali opet i oprez dok ne udjemo u voz jer smo nosili obelezja nas 5 kroz ceo Bg , stigao je voz kontroloru skupuli 500-600 dinara on zadovoljan i ostavili isto toliko za povratak , naoruzani torćama I po neko ubadalo , do užica teška zajebancija opijanje klasično , stigli smo u Užice 4 sata pred utakmicu , ušli u samoposlugu po dvoje i pokrali bogaoca najviše alkohola , prosetali se po Uzicu bili u centru tamo popili koje pivo slikali se al obelezja na nama naravno , tu odmah pored njihovog grafita , jedan od nas je predložio da ga precrtamo ali nije to bio gas , izvrljali smo užice naravno natpisima naše grupe grada i kluba , Primetili su nas Fajtersi ali opusteno nas 5 u centru sedi pije pivo ali na oprezu 100 m dalje od nas njih 15-20 vrzmaju se ali nikako da neko krene… pola sata pred tekmu krenuli smo ka stadionu do stadiona svi na oprezu ubadala torće pa i flajka velika od rubina , I na putu izvaljeni su kako nas prate i dojavljuju , na 20m od ulaza naseg bacaju par kamenja sa 50m i mi uzvracamo i krećemo ka njima medjutim murija je bila veoma blizu tako da nije moglo nista da se uradi , ulazimo na sektor gledamo Beograd po zavrsetku tekme marica nas vodi do požege na stanicu da ne bi bilo potrebe nekih problema , drugar tu sa poslednjim parama(koje su namenjene kontroloru) koji je na mardelju sada kupuje kajmak i alkohol.
>

A mi imali pun ranac hrane iz samoposluge , ostadose mi vinjak tamo u uzicu , ali imali smo hrane kolko oces i sokove , tekma je bila u noćnom terminu pa se zavrsila oko 9 a mi voz tek u pola 2 ujutru ka Bgu bilo je jezivo hladno a mi krenuli u duksevima i farkama , ovaj mališa krenuli da ga zovu roditelji gde je što se nije vratio iz skole a on sa nama u uzicu pank totalni , kako je bilo nemoguće hladno bili smo sami na stanici i bila je neka kućica obili smo je nekako ušli unutra toplo , bila j neka sprava za vozove nismo smeli to da diramo , unutra stare titove slike slemovi mi to poneli za Bg da okacimo u dvorište ćaleta od našeg drugara jer čovek dobije napad kada neko spomene maršala mrzi čovek komuniste … dosao voz a mi para za kartu bar da se skrpimo nemamo dinara kontrola nas izbacuje na sledecoj a ledenoo. Napolju I na stanicama , na sledecoj stanici cekamo opet voz tamo šou i pišanje od smeha neki janpi matorac mrači neku matorku na šta mu je ova odgovorila prdezom da smo se svi zgranuli koliko je to trajalo.Ista prica i kad nam je stigao sledeci voz izbacuje nas kontrolor na sledecoj gde je dobio malo čovek nema duše…Gde na sledeci voz nismo mogli uopšte da udjemo smrad zvao muriju i nisu nas pustili.Nekako smo dočekali popisani ovaj najnoviji voz gde smo mislili sada će da nas odmah, a ono suprotno kontroloru bacili priču idemo do Valjeva samo on ok , valjda kad je došlo Valjevo lik je video da smo iz Bga obeležja… a mi komirani spavamo bilo mu žao
Stigli smo u Bg u 1 popodne
Jedno od jacih gostovanja i ako nas je bilo 5 dan ipo zajebavanja i klackanja , a šta je bilo sa drugarom mladjim što je krenuo y školu ne znam šta je bilo posle :'D , fedelissimi belgrado youangster

1...177178179...233Stranica 178 of 233
Facebook Instagram Youtube
© BALKANSKINAVIJACI.COM 2022 SVA PRAVA PRIDRŽANA | ALL RIGHTS RESERVED